Penološka kriminalistika 
Vrsta: Skripta | Broj strana: 23 | Nivo: Fakultet za kriminalistiku i bezbednost

ПЕНОЛОШКА КРИМИНАЛИСТИКА
ФОРМАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗАТВОРСКЕ УСТАНОВЕ
Појам и елементи
Установе за извршење кривичних санкција имају задатак да превас затворских установапитавају осуѓена лица.
Структура затворске установе:
управник и његови помоќници за поједине секторе;
особље које се бави преваспитањем осуѓеника и врши терапеутске функције (психолози, педагози, лекари, социјални радници и други);
особље за административне, финансиске, техничке и друге послове у вези са одржавањем зграда, просторија, терена, радионица итд.;
стражари (контролишу одржавање реда и мира, спречавају бегства затвореника и сл.)
Формална организација затворских установа представља осмишљену шему за координирано повезивање бројних и различитих активности. Као што се види у оквиру интерне систематизације делују стручна лица разних профила као сложан механизам за решавање проблема осуѓеника у вези њиховог поправљања и преваспитавања.
Везе осуѓеника са својом породицом и спољним светом одржавају се преко тог механизма, коме стоји на располагању нормативни систем који прописује начин понашања осуѓеника у затворској установи.
Облици и структура затворских установа
За извршење казне лишења слободе и других кривичних санкција постоје:
затворске установе општег типа (у којима се врши унутрашња класификација осуѓеника према потребама третмана);
затворске установе специјализованог типа (за посебне категорије осуѓених лица према којима се примењују посебни третмани);
затворске установе отвореног типа (за лакше и самодисциплиноване осуѓенике);
затворске установе мешовитог типа (који се састоје из: а) установа општег типа са интерном класификацијом; б) посебних установа за примену одреѓених специјализованих третмана.
Мешовити систем (који је у свету веома чест и који постоји и код нас) све установе дели на:
1) затворе (где се издржавају казне лишења слободе краќег трајања); и
2) казнено-поправне домове (где се издржавају казне које трају више од годину дана). У КПД спадају: а) установе општег типа; б) посебне установе (отворене установе, домови за старије малолетнике, домови за млаѓа пунолетна лица).
Извршење васпитних мера институционалног карактера у нашем систему врши се у: 1) васпитним установама општег типа; 2) васпитно-поправним домовима који су специјално намењени малолетним делинквентима; 3) установама који служе за смештај дефектних малолетника.
У нашем систему је предвиѓен посебан институционални третман алкохоличара, наркомана и ментално болесних лица.
У свету постоји велика хетерогеност у систему организације затворских установа, али уочавају се следеќи стандарди и тенденције:
Врши се подвајање младих и старијих; мушких и женских осуѓеника;
Установе се деле према фазама спровоѓења система у земљама у којима постоји савремен прогресивни затворски систем,
Установе се деле према степену обезбеѓења и дужини казне. Према степену обезбеѓења затворских установа данас се у свету разликују три типа режима: 1) затворени, 2) полуотворени, 3) отворени. Према дужини казне разликују се: 1) установе за издржавање дужих казни; 2) установе за кратке казне лишења слободе;
Вишеструки повратници се издвајају од остале осуѓеничке популације и за њих постоје: 1) посебна оделења у оквиру општих домова (као што је и код нас); 2) посебне заводе (које се третирају и као специјализоване установе);

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]